Kalorija je ustvari merna jedinica za energiju. U našem konkretnom slučaju, misli se na energiju koju čovek unosi hranom u organizam. Kalorija je postala termin koji se dominantno koriste nutricionisti, dijetetičari, lekari, sportisti. Kalorije se troše radom i vežbanjem, a nadoknađuju se, odnosno unose u organizam ishranom. Kalorijska odnosno energetska vrednost se obeleževa sa kcal. Količinu energije u nekoj namirnici moguće je odrediti sagorevanjem osušene hrane u kalorimetrima.
Dobro je znati koliko koja namirnica ima kalorija, da ne bi preterivali sa unosom istih ili pak da ne bi unosili manje nego što je neophodno za normalno funkcionisanje. Nije svakom čoveku potrebno isto kalorija u toku dana. To zavisi od uzrasta, kao i od toga čime se neko bavi. Da li ste znali da biciklista može da potroši 1000 kcal za 1 sat? Puno kalorija troše i plivači, vaterpolisti, fudbaleri i mnogiu drugi sportisti. Da bi znali koliko neka namirnica ima kalorija možemo koristiti kalorijske tablice. Ako se hranimo tako što pažljivo biramo šta jedemo i sabiramo kalorije, teoretski je moguće za svaki dan znati koliko smo kalorija uneli u organizam. I na taj način je moguće kontrolisati telesnu težinu.
Dobro je znati koliko koja namirnica ima kalorija, da ne bi preterivali sa unosom istih ili pak da ne bi unosili manje nego što je neophodno za normalno funkcionisanje. Nije svakom čoveku potrebno isto kalorija u toku dana. To zavisi od uzrasta, kao i od toga čime se neko bavi. Da li ste znali da biciklista može da potroši 1000 kcal za 1 sat? Puno kalorija troše i plivači, vaterpolisti, fudbaleri i mnogiu drugi sportisti. Da bi znali koliko neka namirnica ima kalorija možemo koristiti kalorijske tablice. Ako se hranimo tako što pažljivo biramo šta jedemo i sabiramo kalorije, teoretski je moguće za svaki dan znati koliko smo kalorija uneli u organizam. I na taj način je moguće kontrolisati telesnu težinu.
